Kup Srbije izgubio je nekadašnji sjaj: Sećanje na takmičenje koje je Crvenoj zvezdi donelo okršaje sa evropskim velikanima

Nekada su nacionalni kupovi imali mnogo veći značaj nego danas. Borba za drugi domaći trofej donosila je dodatnu draž sezoni, a osvajačima otvarala vrata evropskih takmičenja i priliku da odmere snage sa renomiranim klubovima.

Međutim, promene u evropskom fudbalu, posebno nakon uvođenja Bosmanovog pravila, značajno su uticale na način na koji se klubovi takmiče, posluju i planiraju svoje ambicije.

Jedna od najvećih promena dogodila se 1999. godine, kada je ugašen Kup pobednika kupova, takmičenje koje je gotovo četiri decenije predstavljalo važan deo evropskog klupskog fudbala. Njegov značaj bio je posebno izražen u periodu kada je predstavljao drugu po snazi evropsku klupsku konkurenciju, odmah iza Kupa šampiona.

Najuspešniji klub u istoriji ovog takmičenja bila je Barselona, koja je trofej osvajala četiri puta. Katalonci su poslednji put stigli do pehara 1997. godine, kada su u finalu savladali Pari Sen Žermen golom Ronalda, tada jednog od najboljih napadača sveta.

Na putu do tog trofeja Barselona je eliminisala AEK iz Larnake, AIK iz Stokholma, Fiorentinu i Crvenu zvezdu. Upravo dvomeč sa crveno-belima ostao je upamćen kao jedan od zanimljivijih detalja te evropske sezone.

Barselona zaustavila Zvezdu na putu ka evropskom vrhu

Crvena zvezda je u sezoni 1996/97. učestvovala u Kupu pobednika kupova, a žreb joj je već u drugom kolu dodelio izuzetno težak zadatak – dvomeč sa Barselonom.

Prvi susret na stadionu Kamp Nou pokazao je koliko je teško suprotstaviti se tadašnjem sastavu katalonskog velikana. Ipak, Zvezda je uspela da povede kada je Bratislav Živković sredinom prvog poluvremena savladao Vitora Baiju.

Radost gostiju nije dugo trajala. Barselona je odgovorila preko Đovanija, koji je postigao dva gola, dok je Figo takođe učestvovao u preokretu domaćeg tima. Katalonci su slavili, a crveno-belima je ostalo da pred svojim navijačima pokušaju da nadoknade zaostatak.

Revanš na Marakani odigran je poslednjeg dana oktobra 1996. godine. Zoran Jovičić je početkom drugog poluvremena zatresao mrežu i podigao atmosferu na stadionu, probudivši nadu da bi Zvezda mogla da zakomplikuje situaciju favorizovanom rivalu.

Međutim, Đovani je već minut kasnije ponovo pogodio i praktično ugasio nade domaćina. Barselona je prošla dalje, a na kraju sezone osvojila i trofej, pošto je u finalu bila bolja od Pari Sen Žermena.

Poslednji Zvezdin nastup u Kupu pobednika kupova

Crvena zvezda je u Kupu pobednika kupova igrala i naredne sezone, 1997/98, kada je stigla do drugog kola. Tada je rival bio belgijski Germinal Ekerен, klub koji danas više ne postoji pod tim imenom.

Crveno-beli su imali razloga da veruju u prolaz posle dobrih trenutaka u dvomeču, ali je Tomaš Radzinski na revanšu u Belgiji postao čovek odluke. Njegovi golovi anulirali su prednost koju je Zvezda stekla zahvaljujući pogocima Perice Ognjenovića, Dejana Stankovića i Gorana Drulića tokom oba susreta.

Taj evropski put ostao je poslednji Zvezdin nastup u takmičenju koje je nekada imalo poseban značaj za osvajače nacionalnih kupova. Samo godinu dana kasnije, Kup pobednika kupova prestao je da postoji, čime je nestala i posebna evropska nagrada za pobednike domaćih kupova.

Zašto su nacionalni kupovi izgubili deo značaja?

Gašenjem Kupa pobednika kupova promenjen je i položaj nacionalnih kupova u evropskom fudbalu. U mnogim zemljama osvajanje drugog domaćeg trofeja više nije automatski donosilo jedinstvenu priliku za nastup u posebnom evropskom takmičenju.

To se naročito osetilo u ligama čiji klubovi nisu imali mnogo predstavnika u najjačim evropskim takmičenjima. U takvim sredinama kup je ranije predstavljao jedan od najrealnijih puteva do međunarodne scene, čak i za klubove koji nisu mogli da se bore za vrh prvenstva.

Danas nacionalni kupovi i dalje imaju veliku vrednost, ali se njihov značaj često posmatra kroz mogućnost osvajanja trofeja i obezbeđivanja plasmana u evropska takmičenja. Ipak, iznenađenja i dalje mogu da donesu priče koje privlače pažnju navijača.

Primer za to je portugalski fudbal, gde je drugoligaš Torense prošle sezone stigao do završnice kupa i pokazao da u nokaut takmičenjima razlike između klubova ponekad mogu da budu manje nego što se očekuje.

Takvi podvizi vraćaju deo nekadašnje draži nacionalnim kupovima, mada njihovi akteri često teško uspevaju da slične rezultate prenesu na međunarodnu scenu.

Kup Srbije počinje novu priču

Nova sezona Kupa Srbije počela je kvalifikacijama u kojima su učestvovali nižerazredni klubovi, dok je prva runda glavnog dela takmičenja donela i susret Mačve i Napretka. Najveći broj utakmica zakazan je za sredu, kada će na teren izaći i Crvena zvezda, koju očekuje duel sa Jedinstvom.

Postoji i zanimljiva istorijska veza između tog susreta i nekadašnjih evropskih izazova crveno-belih. Zajednički imenitelj jeste Dragan Džajić, jedna od najvećih figura u istoriji kluba.

U vreme evropskih okršaja sa velikanima poput Barselone, Džajić je obavljao rukovodeće funkcije u Crvenoj zvezdi, dok danas stadion u njegovom rodnom Ubu nosi njegovo ime. Tako se jedna velika fudbalska epoha na simboličan način povezuje sa sadašnjim izdanjem domaćeg kupa.

Za Zvezdu je osvajanje Kupa Srbije i dalje važan cilj, ali bi idealan scenario za njene navijače bio da domaći trofej predstavlja samo jednu od stanica na putu ka još većim evropskim izazovima.

Ukoliko bi crveno-beli naredne sezone ponovo odmerili snage sa Barselonom, to bi svakako bio događaj posebne težine. Ipak, takav susret ne bi bio posledica samog osvajanja Kupa Srbije, već uspeha u domaćem prvenstvu i evropskim kvalifikacijama, odnosno rezultata koji otvaraju vrata najjačim kontinentalnim takmičenjima.

Kup Srbije zato ostaje prilika za novi trofej, prestiž i iznenađenja, ali i podsetnik na vreme kada je osvajanje nacionalnog kupa donosilo mnogo više od mesta u klupskoj istoriji.