Evroliga KK Crvena zvezda KK Partizan Košarka Sportske , , , ,

Partizan i Crvena zvezda ostali bez franšize Evrolige: Poznato ko dobija milionske licence, Beograđani čekaju novu šansu

Evroliga

Glavna tema u evropskoj košarkaškoj javnosti jeste najavljena reorganizacija Evrolige, koja bi mogla značajno da promeni izgled elitnog takmičenja u narednim godinama.

Prema informacijama italijanske „Gazete delo Sport“, Crvena zvezda i Partizan u prvom krugu nisu uspeli da obezbede status stalnih članova, ali bi trebalo da dobiju nove trogodišnje licence, čime bi nastavili da igraju u najjačem evropskom klupskom takmičenju.

Iako je takav rasplet daleko od onoga čemu su se nadali navijači dva beogradska kluba, najvažnije je da bi crveno-beli i crno-beli zadržali kontinuitet učešća u Evroligi. Ipak, italijanski medij navodi da je rukovodstvo takmičenja drugačije planiralo raspodelu stalnih licenci, a među klubovima koji bi mogli da dobiju status franšize nalaze se Valensija, Pariz, Dubai, rimska Maksima, Hapoel iz Tel Aviva i solunski PAOK.

Takav izbor jasno pokazuje u kom pravcu Evroliga želi da se razvija. U prvi plan dolaze finansijska moć klubova, ali i potencijal tržišta na kojem posluju. Upravo su to dva faktora koja su, prema pisanju italijanskog lista, imala značajnu ulogu prilikom odlučivanja o budućim članovima elitnog društva.

Kada je reč o finansijama, Partizan i Crvena zvezda već godinama ulažu ozbiljna sredstva kako bi bili konkurentni na evropskoj sceni. Međutim, čini se da za sticanje statusa franšize nije dovoljno samo imati respektabilan budžet i dobre sportske rezultate. Prema navodima koji su se pojavili u evropskim medijima, ulazak u vlasničku strukturu Evrolige zahtevao bi izdvajanje između 50 i 90 miliona evra, što je izuzetno visoka cifra čak i za klubove sa velikim ambicijama.

Primeri Dubaija, Hapoela iz Tel Aviva i PAOK-a posebno su zanimljivi. Klub iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i izraelski predstavnik poslednjih godina privlače pažnju velikim ulaganjima i sposobnošću da na tržište dovedu skupa i kvalitetna košarkaška imena. Solunski PAOK, sa druge strane, prema dostupnim informacijama raspolaže značajnim finansijskim potencijalom i želi da se vrati u sam vrh evropske košarke, gde bi mogao da parira najjačim grčkim klubovima, Panatinaikosu i Olimpijakosu.

Drugi važan segment predstavlja tržište na kojem klub nastupa. Evroliga očigledno želi da proširi svoje prisustvo u velikim evropskim centrima, a Pariz i Rim nameću se kao izuzetno zanimljive destinacije. Iako Beograd ima višemilionsko urbano područje, dugu košarkašku tradiciju i navijačku bazu kakvu malo koji evropski grad može da ponudi, čelnici takmičenja očigledno procenjuju i komercijalne mogućnosti koje donose najveće evropske metropole. Posebno je zanimljivo što bi rimska Maksima i PAOK, ukoliko se ove informacije potvrde, dobili priliku da u Evroligi nastupaju kao stalni članovi.

Među kandidatima se posebno izdvaja Valensija, koja praktično objedinjuje oba kriterijuma. Izgradnjom moderne „Roig arene“ španski klub dodatno je pokazao koliko ozbiljno razmišlja o budućnosti i pozicioniranju na evropskoj košarkaškoj mapi. Uz odličnu infrastrukturu, Valensija ima i značajnu sportsku tradiciju, stabilnu organizaciju i rezultate koji potvrđuju njene ambicije. Prošle sezone ekipa Pedra Martineza stigla je do završnog turnira Evrokupa, dok sam grad, kao jedan od najvećih i najposećenijih u Španiji, predstavlja veoma atraktivno tržište za Evroligu.

Prema planu koji je predstavila „Gazeta delo Sport“, reorganizacija takmičenja trebalo bi da se odvija u nekoliko faza. Prvi korak bilo bi proširenje sa sadašnjih 20 na 24 ekipe, dok se za 2030. godinu razmatra mogućnost da Evroliga naraste na čak 28 učesnika.

U tom procesu Partizan i Crvena zvezda, prema istom izvoru, trebalo bi da dobiju trogodišnje specijalne pozivnice počevši od sezone 2027/28. Isto bi važilo i za Virtus iz Bolonje i Napoli, dok bi upravo ova četiri kluba imala prednost u konkurenciji za dve dodatne stalne licence koje bi bile dodeljene u narednoj fazi proširenja.

Dakle, beogradski večiti rivali nisu potpuno izgubili trku za dugoročnu poziciju u Evroligi, ali će za status stalnih članova očigledno morati da sačekaju novu priliku. Konačnu reč o predloženom modelu trebalo bi da ima Upravni odbor takmičenja, u kojem se nalazi 13 klubova akcionara, a odluka se očekuje do kraja novembra.

Podsećanja radi, u domaćim medijima ranije se pojavila informacija da je predsednik Partizana Ostoja Mijailović spreman da finansijski garantuje mogućnost ulaganja od 50 miliona evra preko svoje kompanije „OMR grupa“, kako bi crno-beli ispunili uslove za dobijanje statusa franšize. Ipak, ukoliko se navodi italijanskog lista pokažu kao tačni, takva finansijska konstrukcija za sada nije bila dovoljna da Partizan dobije prednost u odnosu na ostale kandidate, a isto važi i za Crvenu zvezdu.

Za oba beogradska kluba najvažnije je da bi, prema ovom scenariju, nastavila da budu deo Evrolige i u naredne tri sezone. Ipak, jasno je da borba za dugoročno mesto među najuticajnijim evropskim klubovima tek predstoji, a proširenje planirano za 2030. godinu moglo bi da bude nova velika prilika za Partizan i Crvenu zvezdu.

Ознака
Ivana Manić

Ivana je sportska novinarka i urednica specijalizovana za fudbal i košarku. Kao osnivačica sportskih portala, uvek je u toku sa najnovijim dešavanjima na domaćoj i svetskoj sceni. Njene tekstove odlikuju brza informacija, precizna statistika i strast prema igri pod obručevima i na zelenom tepihu.

Погледај све чланке

Сродни чланци

Објави коментар

Ne propustite