Šta su Stanojević i Rijera doneli Partizanu i Crvenoj zvezdi? Problemi su i dalje tu, a svako forsira svoju filozofiju

Ovaj tekst smo posvetili Partizanu i Crvenoj zvezdi i sezoni koja nije baš onakva kakvoj su se nadali i jedni i drugi.

Činjenice na prvi pogled govore da je Partizan u boljoj poziciji nego pre godinu dana. Dok su crno-beli prošle sezone bili u konkurenciji za osvajanje samo jednog domaćeg trofeja, sada imaju priliku da se bore za oba. Ipak, takvo poređenje ne daje potpunu sliku situacije u Humskoj, jer se iza naizgled boljeg položaja krije mnogo problema koji i dalje čekaju rešenje.

Osvajanje Kupa Srbije svakako predstavlja realnu mogućnost i bilo bi nezahvalno u ovom trenutku procenjivati kolike su šanse da crno-beli stignu do pehara. Međutim, kada je reč o Superligi, situacija je znatno komplikovanija. Zaostatak za vodećom Crvenom zvezdom toliko je veliki da bi povratak u šampionsku trku zahtevao gotovo savršen nastavak sezone.

Stanojević konačno pronašao startnu postavu

Aleksandar Stanojević je od povratka na klupu Partizana napravio nekoliko važnih poteza. Možda najznačajniji odnosi se na stabilizaciju ekipe i izbor igrača kojima veruje. Umesto čestih promena u početnom sastavu, koje su u prethodnom periodu unosile dodatnu nesigurnost, novi trener pokušao je da uspostavi jasniju hijerarhiju i odredi jedanaestoricu na koje će se oslanjati.

To, naravno, ne znači da je Partizan preko noći postao ekipa bez slabosti. Naprotiv, u igri i dalje postoje problemi, kako u organizaciji napada, tako i u defanzivnoj fazi. Crno-beli još nisu pronašli idealan balans, niti su uspeli da pokažu kontinuitet koji bi navijačima dao dovoljno razloga za optimizam.

Ipak, fudbalerima bi trebalo da znači kada unapred znaju šta se od njih očekuje i ko će biti njihovi saigrači na terenu. Stalno menjanje uloga i pozicija teško može da doprinese sigurnosti, naročito u ekipi koja već ima dovoljno problema sa samopouzdanjem i rezultatima.

Nove promene ne bi rešile sve probleme u Humskoj

U ovom trenutku teško je pronaći argumente koji bi išli u prilog još jednoj promeni na klupi Partizana. Trener može da donese novu energiju, promeni sistem i pokuša da razdrma svlačionicu, ali problemi crno-belih očigledno su mnogo dublji od onoga što se vidi tokom 90 minuta na terenu.

Zbog toga bi eventualni odlazak Stanojevića teško mogao da predstavlja dugoročno rešenje. Partizanu je potrebna stabilnost, ali i ozbiljan rad na svim nivoima, od selekcije igrača do organizacije igre i funkcionisanja kluba.

Naravno, ni dosadašnji učinak novog trenera ne treba ocenjivati isključivo kroz rezultate. Četiri utakmice, uključujući i jedan susret u Kupu Srbije, premali su uzorak za konačne zaključke. Posebno ako se uzme u obzir da su protivnici u tom periodu bili po meri Partizana, a da crno-beli ni u takvim okolnostima nisu uspeli da ostvare maksimalan učinak.

Preostala tri meča do odlaska na zimsku pauzu verovatno neće dati konačan odgovor na pitanje koliko ova ekipa zaista može, ali bi mogla da pokažu u kom pravcu se kreće Stanojevićev projekat.

Crvena zvezda pod Rijerom pravi ogromnu razliku

Dok Partizan pokušava da pronađe izlaz iz rezultatske i organizacione krize, na drugoj strani Topčiderskog brda situacija je potpuno drugačija. Crvena zvezda je pod vođstvom Alberta Rijere već posle 15 odigranih kola obezbedila jesenju titulu, uz dvocifrenu prednost u odnosu na najbližeg pratioca.

Crveno-beli su tako napravili značajnu zalihu bodova i dodatno učvrstili poziciju u domaćem prvenstvu. Istovremeno, na međunarodnoj sceni imaju promenljiv učinak. Posle tri kola Lige konferencije upisali su po jednu pobedu, remi i poraz, što ih sa četiri osvojena boda ostavlja u sredini tabele.

Upravo evropske utakmice treba posmatrati i kroz prizmu procesa stvaranja novog tima. Prethodni sastav nije uspeo da ispuni očekivanja tokom letnjih kvalifikacija za Ligu šampiona, pa je Crvena zvezda još tada ostala bez jednog od najvažnijih sezonskih ciljeva.

Zbog toga je jasno da ni eventualno osvajanje duple krune ne bi u potpunosti izbrisalo razočaranje zbog propuštene prilike na međunarodnoj sceni. Crveno-beli su prethodnih godina podigli sopstvene standarde i navikli navijače na mnogo više, zbog čega se od ove generacije očekuje da napravi iskorak i u evropskim takmičenjima.

Rijera ne odustaje od svoje filozofije

Jedna od najvećih tema kada je reč o radu Alberta Rijere jeste promenljivost igre Crvene zvezde. Ekipa još nije uspela da uspostavi kontinuitet, pa se posle gotovo svake utakmice otvara prostor za nove kritike.

Kada crveno-beli pobede, često se u prvi plan stavlja činjenica da igra nije bila na očekivanom nivou. Sa druge strane, kada izostane trijumf, kao što je bio slučaj protiv Lugana i Kopenhagena, naglašava se da Zvezda nije uspela da materijalizuje statističku nadmoć i brojne dobre pokazatelje sa terena.

Takav pristup dodatno komplikuje poziciju španskog stručnjaka, koji je od početka insistirao na sopstvenim idejama i načinu igre. Ipak, Rijera za sada ne pokazuje nameru da menja pravac zbog kritika koje dolaze sa različitih strana.

Njegova ideja je da ekipa kroz rad i vreme dostigne željeni nivo, a rezultati u domaćem prvenstvu pokazuju da za sada ima dovoljno razloga da veruje u sopstveni projekat.

Partizan, sa druge strane, tek treba da izgradi stabilnost koja bi mu omogućila da ravnopravnije odgovori najvećem rivalu. Kup Srbije ostaje prilika za trofej, dok bi plasman u plej-of i što bolja pozicija pred završnicu prvenstva morali da budu prioritet crno-belih. Za sve više od toga biće potrebni i bolji rezultati, ali i ozbiljne promene tokom zimskog prelaznog roka.